Радно време Библиотеке радним данима 800‒1930 и суботом 900‒1400.

У петак, 24. маја, поводом Дана словенске писмености и културе – Дана словенских просветитеља Ћирила и Методија, цена уписа у Библиотеку биће снижена на 200 динара. Искористите акцију и постаните наш члан.

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

АЛЕКСА ШАНТИЋ

Рођен је у Мостару, где је провео већину живота. Завршио је трговачку школу у Трсту и Љубљани, потом се вратио у Мостар. Из Трста се вратио у Мостар 1883. Године неколико година касније започео је свој књижевни и друштвени рад. У његовим песмама има емоционалног бола, родољубља, љубавне чежње и пркоса за национално и социјално угрожен српски народ.
Протест против мучне садашњости, као један од видова у којима се изражава родољубиво осећање, налази се често у његовим песмама. Једна од њих је указивање на тешку народну беду проузроковану непријатељским пљачкањем – као, на пример, у песми „О, класје моје“ из 1910. године:

 

Сву муку твоју, напор црна роба
појешће силни при гозби и пиру,
а теби само, ко псу у синџиру,
бациће мрве… О, срам и грдоба!

Током живота је објавио велики број песама, а од дела се издвајају: „Хасанагиница“, „На старим огњиштима“, „Анђелија“, „Немања“ и „Под маглом“. Најпознатије његове песме су: „Емина“ (1903), „Не вјеруј“ (1905), „Остајте овдје“ (1896), „Претпразничко вече“ (1910), „Што те нема?“ (1897), „Вече на шкољу“ (1904), „О класје моје“ (1910), „Моја отаџбина“ (1908).

Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 3. фебруара 1914.

Умро је од туберколозе у Мостару 2. фебруара 1924.

Читалачких места0
Књига0
Мрежа библиотека0
Читалаца0

Нинова награда…

Хронолошка поставка добитника НИН ове награде у библиотеци.

Old Road New Salford Road, London, UK

8 800 500 500

info@thepear.com